Russian Emigration and the Yugoslav Policy towards the Soviet Union in the Interwar Period

Authors

  • Petra Kim Krasnić Filozofska fakulteta UL

DOI:

https://doi.org/10.51663/pnz.61.1.03

Keywords:

the White emigration, diplomatic relations, foreign policy, monarchy, communism, secret agents, intelligence service

Abstract

The following contribution focuses on the Yugoslav policy towards the Soviet Union in the interwar period concerning the Russian emigrants living in the Yugoslav territory. Between 1918 and 1940, the diplomatic relations between Yugoslavia and the Soviet Union were not formally and legally established. Nevertheless, various political contacts that were based on the mutual fear of undermining the system of government existed and expressed themselves mainly in the twofold way in which the Yugoslav authorities treated the Russian emigrants: on the one hand, they enjoyed unparalleled support; while on the other hand, they were under constant surveillance due to the fear of Soviet secret agents. Only the increasing Nazi threat forced Yugoslavia to relax its anti-communist policies and establish diplomatic relations with the Soviet Union, which influenced its attitude towards the Russian emigrants as well.

References

Clissold, Stephen. Yugoslavia and the Soviet Union 1939–1973: a documentary survey. London: Oxford University Press, 1975.

Jovanović, Nadežda. »Beogradska javnost prema Sovjetskom savezu 1934–1941. Godine.« Međunarodni naučni simpozijum 'Jugoslavija i Rusija', 129–49. Beograd, 1989.

Klopčič, France. »Komunistična stranka v Sloveniji po obznani.« Prispevki za zgodovino delavskega gibanja 1, št. 3 (1960): 63–65.

Koncilija, Žiga. Politično sodstvo. Sodni procesi na Slovenskem v dveh Jugoslavijah. Ljubljana: Inštitut za novejšo zgodovino, 2016.

Nećak, Dušan in Božo Repe. Oris sodobne obče zgodovine. Ljubljana: Oddelek za zgodovino Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, 2003.

Perovšek, Jurij. »Odpoklic Wranglovcev iz obmejne službe in njegov odmev na Slovenskem leta 1922.« Monitor ISH, št. XVII/1 (2015): 7–20. https://doi.org/10.33700/1580-7118.17.1(2015).

Russett, Bruce in Harvey Starr. Svetovna politika. Izbira možnosti. Ljubljana: Založba Fakultete za družbene vede, Zbirka mednarodni odnosi, 1996.

Timofeev, Aleksej, Goran Miloradović in Aleksandar Životić. Srbija-Rusija, Jugoslavija-SSSR: povodom 180 godina diplomatskih odnosa : katalog izložbe = Сербия-Россия, Югославия-СССР: к 180-летию дипломатических отношеный: каталог выставки. Beograd: Arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije = Архив Сербии, Архив Югославии, 2018.

Vinaver, Vuk. »Pašić, radikali i pitanje uspostavljanja jugoslovensko-sovjetskih diplomatskih odnosa (1919 – 1926).« Pregled. Sarajevo, 1967.

Životić, Aleksandar. »Jedno svedočanstvo o potpisivanju jugoslovensko-sovjetskog pakta 5./6. aprila 1941.« Arhiv, časopis Arhiva Jugoslavije, št. 1-2 (2010): 122–33.

Životić, Aleksandar. Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1939–1941. godine. Beograd: Filip Višnjić, 2016.

Бочарова, Зоя. Российское зарубежье 1920-1930-х гг. как феномен отечественной истории. Учебное пособие. Москва: АИРО-ХХI, 2011.

Вишњаков, Јарослав. »Руска револуција 1917. и формирање Југославије.« Крај великог рата - пут ка новој Европи. Зборник радова, 225–34. Београд: Институт за стратегијска истраживања, Министарство одбране, 2020.

Животич, Александар. »Покушај успостављања дипломатских односа између Југославије и Совјетског Савеза (1923–1927)«. Русија / СССР и државност Србије / Југославије: = Россия/СССР и государственность Сербии, 299–323. Београд: Историјски институт, Москва: Институт славяноведения Российской академии наук, 2018.

Животич, Александар. Югославско-советские отношения. 1939—1941. Москва: Политическая энциклопедия, 2019.

Йованович, Мирослав. »Россия в изгнании. Границы, масштабы и основные проблемы исследования.« Русская эмиграция в Югославии, 27–45. Москва: Издательство Индик, 1996.

Йованович, Мирослав. Русская эмиграция на Балканах, 1920–1940. Москва: Библиотека - фонд "Русское зарубежье"; Русский путь, 2005.

Лобачёва, Юлия. »Югославия в системе международных отношений в 1920–1930-е годы (Историографический обзор).« Славяне и Россия (2017): 389–409.

Петровић, Драган. Краљевина СХС и Совјетска Русија (СССР): 1918–1929. Београд: Институт за међународну политику и економију, 2018.

Поповић, Никола. Србија и царска Русија. Београд: Службени лист СРЈ, 1994.

Романенко, Сергей. Между «пролетарским интернационализмом» и «славянским братством». Российско-югославские отношения в контексте этнополитических конфликтов в Средней Европе (начало 20 века — 1991 год). Москва: Новое литературное обозрение, 2011.

Романенко, Сергей. Югославия, Россия и "славянская идея": Вторая половина XIX - начало XXI века. Москва: Институт права и публичной политики, 2002.

Тимофеев, Алексей. »Дипломатия по-русски, дипломатия по-сербски. Первые представители СССР в Белграде, первые представители Югославии в Москве.« Международные отношения, Вестник МГИМО Университета, № 2(5), 2009: 17–31.

Тимофеев, Алексей. »Сталинские эмиссары в Королевстве Югославии.« Imagines mundi: Альманах исследований всеобщей истории XVI – XX вв. Том 6, št. 1 (2008): 93–106.

Юнгблюд, В. Т., Т. А. Воробьёва, А. В. Сбоев. А. А. Калинин, А. А. Костин, И. В. Смольняк in А. В. Чучкалов. Встречными курсами: политика СССР и США на Балканах, Ближнем и Среднем Востоке в 1939—1947 гг. Киров: Вятский государственный гуманитарный университет, 2014.

Published

2021-05-25

Issue

Section

Articles