Russian Emigration and the Yugoslav Policy towards the Soviet Union in the Interwar Period
DOI:
https://doi.org/10.51663/pnz.61.1.03Keywords:
the White emigration, diplomatic relations, foreign policy, monarchy, communism, secret agents, intelligence serviceAbstract
The following contribution focuses on the Yugoslav policy towards the Soviet Union in the interwar period concerning the Russian emigrants living in the Yugoslav territory. Between 1918 and 1940, the diplomatic relations between Yugoslavia and the Soviet Union were not formally and legally established. Nevertheless, various political contacts that were based on the mutual fear of undermining the system of government existed and expressed themselves mainly in the twofold way in which the Yugoslav authorities treated the Russian emigrants: on the one hand, they enjoyed unparalleled support; while on the other hand, they were under constant surveillance due to the fear of Soviet secret agents. Only the increasing Nazi threat forced Yugoslavia to relax its anti-communist policies and establish diplomatic relations with the Soviet Union, which influenced its attitude towards the Russian emigrants as well.
References
Clissold, Stephen. Yugoslavia and the Soviet Union 1939–1973: a documentary survey. London: Oxford University Press, 1975.
Jovanović, Nadežda. »Beogradska javnost prema Sovjetskom savezu 1934–1941. Godine.« Međunarodni naučni simpozijum 'Jugoslavija i Rusija', 129–49. Beograd, 1989.
Klopčič, France. »Komunistična stranka v Sloveniji po obznani.« Prispevki za zgodovino delavskega gibanja 1, št. 3 (1960): 63–65.
Koncilija, Žiga. Politično sodstvo. Sodni procesi na Slovenskem v dveh Jugoslavijah. Ljubljana: Inštitut za novejšo zgodovino, 2016.
Nećak, Dušan in Božo Repe. Oris sodobne obče zgodovine. Ljubljana: Oddelek za zgodovino Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, 2003.
Perovšek, Jurij. »Odpoklic Wranglovcev iz obmejne službe in njegov odmev na Slovenskem leta 1922.« Monitor ISH, št. XVII/1 (2015): 7–20. https://doi.org/10.33700/1580-7118.17.1(2015).
Russett, Bruce in Harvey Starr. Svetovna politika. Izbira možnosti. Ljubljana: Založba Fakultete za družbene vede, Zbirka mednarodni odnosi, 1996.
Timofeev, Aleksej, Goran Miloradović in Aleksandar Životić. Srbija-Rusija, Jugoslavija-SSSR: povodom 180 godina diplomatskih odnosa : katalog izložbe = Сербия-Россия, Югославия-СССР: к 180-летию дипломатических отношеный: каталог выставки. Beograd: Arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije = Архив Сербии, Архив Югославии, 2018.
Vinaver, Vuk. »Pašić, radikali i pitanje uspostavljanja jugoslovensko-sovjetskih diplomatskih odnosa (1919 – 1926).« Pregled. Sarajevo, 1967.
Životić, Aleksandar. »Jedno svedočanstvo o potpisivanju jugoslovensko-sovjetskog pakta 5./6. aprila 1941.« Arhiv, časopis Arhiva Jugoslavije, št. 1-2 (2010): 122–33.
Životić, Aleksandar. Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1939–1941. godine. Beograd: Filip Višnjić, 2016.
Бочарова, Зоя. Российское зарубежье 1920-1930-х гг. как феномен отечественной истории. Учебное пособие. Москва: АИРО-ХХI, 2011.
Вишњаков, Јарослав. »Руска револуција 1917. и формирање Југославије.« Крај великог рата - пут ка новој Европи. Зборник радова, 225–34. Београд: Институт за стратегијска истраживања, Министарство одбране, 2020.
Животич, Александар. »Покушај успостављања дипломатских односа између Југославије и Совјетског Савеза (1923–1927)«. Русија / СССР и државност Србије / Југославије: = Россия/СССР и государственность Сербии, 299–323. Београд: Историјски институт, Москва: Институт славяноведения Российской академии наук, 2018.
Животич, Александар. Югославско-советские отношения. 1939—1941. Москва: Политическая энциклопедия, 2019.
Йованович, Мирослав. »Россия в изгнании. Границы, масштабы и основные проблемы исследования.« Русская эмиграция в Югославии, 27–45. Москва: Издательство Индик, 1996.
Йованович, Мирослав. Русская эмиграция на Балканах, 1920–1940. Москва: Библиотека - фонд "Русское зарубежье"; Русский путь, 2005.
Лобачёва, Юлия. »Югославия в системе международных отношений в 1920–1930-е годы (Историографический обзор).« Славяне и Россия (2017): 389–409.
Петровић, Драган. Краљевина СХС и Совјетска Русија (СССР): 1918–1929. Београд: Институт за међународну политику и економију, 2018.
Поповић, Никола. Србија и царска Русија. Београд: Службени лист СРЈ, 1994.
Романенко, Сергей. Между «пролетарским интернационализмом» и «славянским братством». Российско-югославские отношения в контексте этнополитических конфликтов в Средней Европе (начало 20 века — 1991 год). Москва: Новое литературное обозрение, 2011.
Романенко, Сергей. Югославия, Россия и "славянская идея": Вторая половина XIX - начало XXI века. Москва: Институт права и публичной политики, 2002.
Тимофеев, Алексей. »Дипломатия по-русски, дипломатия по-сербски. Первые представители СССР в Белграде, первые представители Югославии в Москве.« Международные отношения, Вестник МГИМО Университета, № 2(5), 2009: 17–31.
Тимофеев, Алексей. »Сталинские эмиссары в Королевстве Югославии.« Imagines mundi: Альманах исследований всеобщей истории XVI – XX вв. Том 6, št. 1 (2008): 93–106.
Юнгблюд, В. Т., Т. А. Воробьёва, А. В. Сбоев. А. А. Калинин, А. А. Костин, И. В. Смольняк in А. В. Чучкалов. Встречными курсами: политика СССР и США на Балканах, Ближнем и Среднем Востоке в 1939—1947 гг. Киров: Вятский государственный гуманитарный университет, 2014.
Downloads
Published
Issue
Section
License
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
- Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
- Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
